Патмос

На позив г. Алкиса Балтаса, једног од најпознатијих грчких композитора и диригената, и Његовог Преподобија Архимандрита Антипе Никиритиса, егзарха Васељенског патријарха, Прво београдско певачко друштво је, као једини страни хор, наступило на четвртом по реду Фестивалу духовне музике на грчком острву Патмос, почетком септембра 2004. године. На овом светом острву, Синају Егејског мора, након што му се јавио сам Бог у пећини, Св. Јован Богослов, најдражи Христов ученик и апостол, написао је Откровење – последње новозаветно дело.

Ова турнеја била је круна концертне сезоне ПБПД у 2004. години. Изузетним извођењем композиција из свог новог програма, под називом "Хвалите Господа с Небес", хор је доживео велике овације и одушевљење грчке публике и њихових иностраних гостију, ненавикнутих на полифона извођења.

Након тога, ПБПД се у Амбасади државне заједнице Србије и Црне Горе, под покровитељством Његове Екселенције др Душана Батаковића, успешно представио и угледним званицама културног живота града Атине. Припремајући се за ову турнеју, Друштво је остварило сарадњу са хором "Београдски мадригалисти", који су гласовно допринели подизању квалитета концертног извођења. Октобра исте године, Друштво се хору "Београдских мадригалиста" одужило кроз певачку помоћ за њихов концерт у Скупштини града Београда.

Мађарска

ПРЕОБРАЖЕЊЕ У СЕНТАНДРЕЈИ

Уочи славе Будимпеште, св. Иштвана, у организацији културних посленика Војводине и Будимпеште, одржан је фестивал са циљем подстицања мултикултурних вредности на овим просторима. Програм је, 18. августа, отворио хор Првог београдског певачког друштва (ПБПД), а наредних дана су наступали бројни уметници и ансамбли. Организована је дегустација војвођанских специјалитета и ликовна колонија.

ПБПД је у цркви св. Миховила одржао концерт духовне музике српских, руских и бугарских композитора, као и композицијама Моцарта и Баха, уз пратњу оргуља. Хор је у Будимпешти први пут наступао крајем 19. века, а 1937. године освојио и прву награду на Међународном такмичењу хорова.

На празник Преображења, славу града Сентандреје, хор ПБПД је певао на Св. Архијерејској Литургији у Преображењској цркви, након чега је традиционално освештано грожђе. Литургију је служио Њ.Пр. Епископ браничевски, г. Игњатије, уз саслуживање старешине цркве и пароха сентандрејског, о. Војислава Галића, старешине Саборне цркве у Београду, проте Петра Лукића и других свештеника. Ово је једини дан у години када се у овој цркви служи Литургија, будући да је, од 20.000 становника града, остало још само 12 православних српских породица, а некада је овде православно српско становништво било већинско. Ова црква чува чудотворну икону Пресвете Богородице, а поседује и највиши и најразуђенији иконостас из 18. века на просторима Српске цркве.

Хор је обишао Саборну цркву у Сентандреји и Музеј епархије будимске, где се чува драгоцено вековно наслеђе, уметничке старине, иконе и богослужбени предмети. Некада названа српским Јерусалимом и српским Пијемонтом, данас Сентандреја бива права слика речи Јакова Игњатовића: "И кад у Сентандреји једном нестане Срба, а једаред ће их нестати, онда ће им обронак дивних планина бити гроб...а звук звона њихових храмова пропратиће их у вечност, а храмови остаће као споменици њиховог духа и живота."

Ивана Радовановић

         Објављено у часопису "Православље", бр. 996, 15. септембра 2008. године:

Република Српска

Целовечерњи концерт духовне и световне музике у Сребреници, под називом "Хвалите Господа с небес", ПБПД је, 9. фебруара, одржало у Дому културе Сребреница. Овом догађају присуствовали су и специјални изасланик ОХР-а за Сребреницу, Клифорд Бонд, имам Исламске верске заједнице, Дамир Пешталић и председник општине Сребреница, Радомир Павловић. Владика Василије је, у свом поздравном говору, истакао: "Нека из овог града иду молитве ка Господу Свевишњем и нека те молитве призивају љубав и међусобну слогу." Он је тада одликовао и сребреничког свештеника Жељка Теофиловића чином протонамесника. Прота Петар Лукић је пренео благослове Његове Светости патријарха Павла нашој браћи у Републици Српској, а у име ПБПД је уручио и грамату Српској Православној Митрополији и Црквеној општини Сребреница.

 Свету архијерејску Литургију Владика Василије је служио наредног дана у Сребреници, уз молитвено одговарање ПБПД. Владика је, својим ванредним даром говорништва, непосредним и истински богонадахнутим, подсећао присутни народ на светосавски пут којим треба да ходимо, као једини пут који нам показује одакле долазимо, где смо, ко смо и куда треба да идемо. Говорио је и о страдалништву народа своје Епархије, као и о нашој косовској браћи, које спаја и свеопшта голгота заједницâ у којима живе, као и венци страдања лични, најболнији, будући да на овим просторима нема породице која није изгубила неког свог. Одлазећи из Сребренице за Тузлу, хор је испраћен крупним пахуљама снега, попут оних на фрескама косметских манастира и цркава.

 Гости из Београда свуда су, захваљујући изузетном гостопримству владике Василија, дочекивани срдачно и топло, а понајвише су почаствовани пријемом у Владичанском двору у Тузли. Завршно вече Светосавских свечаности у Епархији зворничко-тузланској обележио је  свечани концерт у Народном позоришту у Тузли. У препуној сали Народног позоришта били су и представници јавног и верског живота Тузле. Присутни су имали прилике да чују "Слово о Светом Сави" песника и есејисте Слободана Ракитића, концерт Првог београдског певачког друштва, сплет игара КУД-а "Озрен", као и рецитаторску групу Светосавске омладинске заједнице Тузле. Прота Петар Лукић је тузланској црквеној општини уручио грамату испред ПБПД и позвао хор Саборног храма у Тузли ка остваривању сарадње и размени искустава са хором из Београда.

 Владика Василије је, на крају, угостио председника, диригенткињу и чланове хора у Етно селу крај Бијељине, вечером и обиласком читавог Етно села, у оквиру кога се налази и црква посвећена Св. Николи. Предвођен гласом Владике, Хор је, уз присутне свештенослужитеље и монахе, певао тропаре и славословија, што је била круна овог дводневног молитвеног и братског сабрања. Гости су могли да се увере и у то колико труда, енергије и љубави Његово Преосвештенство Епископ Василије улаже у обнову живота своје Епархије, како духовног тако и физичког, као истински пастир распетог народа на овим подручјима, народа који одржава жива и снажна вера.

 Па, ипак, када се човек, далеко од удобности свог свакодневног живота, суочи са другом врстом стварности у којој људи живе, када се нађе на страдалним просторима попут овог у Републици Српској или на Космету и, макар на тренутак, осети распеће своје браће, јасно је да се не сме стати само на саосећајности (ако је она уопште могућа док човек лично не понесе такав крст). Народу са оваквих простора потребне су наше молитве, али и братски сусрети који ће осветљавати њихову тегобну свакодневицу, као и свака материјална помоћ, како би њихов живот могао да се изграђује физички, духовно, друштвено и културно. Од сваког од нас ће се, једног дана, затражити одговор шта смо учинили за нашу браћу у невољи и очување светиња које они штите својим голим животима и вером.

 Ивана Радовановић

ТРЕБИЊЕ

Прво београдско друштво је на позив Његовог Преосвештенста Епископа захумско-херцеговачког г. Григорија, гостовало на крсној слави Саборног храма и града Требиња, Преображењу Господњем, 2006. године. Ноћ уочи овог великог празника, Друштво је одржало целовечерњи концерт у дому културе Требиња, након чега је приказана пројекција документарног филма "Свети Николај Српски", ђакона Ненада Илића. ПБПД је певало на празничној Светој Литургији, коју је служио Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, уз саслуживање бројних свештенослужитеља. Након тога је уследило традиционално освећење грожђа, ломљење колача, народно весеље и свечана литија градом.